Univerzitetski profesori objavili najgluplje izgovore svojih studenata

Kad se život ispriječi studiranju, studenti neće prezati ni od čega da okrive sve samo ne sebe što su ostavili učenje za posljednji čas. Nažalost, reći da vam je umrla baka kako biste izbjegli ispit nije ni izdaleka više tako uvjerljivo kao što biste u prvi mah pomislili – vaši profesori su sve to već čuli.

Željela sam da iskopam najgore od najgoreg, te sam izmaltretirala gomilu univerzitetskih predavača, tražeći od njih da sa nama podijele najgluplje izgovore u koje su tokom godina morali da se pretvaraju da su povjerovali. (Trudila sam se održim rodnu ravnotežu, ali izgleda da su profesorke mnogo zauzetije od svojih muških kolega jer nijedna nije željela da razgovara sa mnom.)

PČEONI SUDAR

Dejvid Lidl*, predavač na Univerzitetu u Svinburnu

Na mojoj prvoj godini predavanja, imao sam studentkinju koja je morala da uradi završni seminarski za kurs o istraživačkim metodama. Sve njene kolege pojavile su se za grupnu prezentaciju, samo ona nije. Poslije toga mi je poslala mejl u kojem je napisala: “Izvinjavam se što nisam stigla na prezentaciju, ali kuću mi je opkolio nepregledan roj pčela, te nisam mogla da izađem napolje.” Zato sam joj rekao: “Fotografije ili se nije desilo!” Ali ona, naravno, nije imala nikakve fotografske dokaze, jer se to nije ni desilo. Bio je to njen posljednji projekat, tako da je od toga zavisio prolazak čitave grupe, zbog čega me je njen izgovor posebno zasmijao. Na kraju sam joj dopustio da se izvuče i uradi prezentaciju naredne nedelje iako to nisam smio nikom da dopustim, ali sam to učinio zato što je imala tako smiješan izgovor.

Prilično sam opušten kad su u pitanju izgovori. Čak na početku semestra imam običaj da kažem studentima da, ako već kasne sa nečim, moraju samo da smisle dobar izgovor. Onda ću moći da im odobrim produženje roka. Ako mi ne budu dali izgovor, neću moći da im pomognem.

Ne sjećam se da li je djevojka sa pčelama dobila dobru ocjenu za taj konkretan rad, ali se sjećam da joj ostali nisu bili baš sjajno ocijenjeni. Nije bila nešto posebno dobar student, ali je makar bila maštovita.

NEUSPJELA FINTA AUTOBUSOM

Ričard Barton, predavač na Gradskom univerzitetu u Londonu

Prije dugo vremena, imao sam studentkinju čija je prijateljica došla kod mene sa izgovorom u njeno ime. Dotična djevojka se nije pojavila na predavanju, a njena prijateljica mi je prišla i rekla da se ova stvarno izvinjava, ali ušla je u pogrešan autobus. Tvrdila je da je u posljednje vrijeme malo rasijana i tome slično, te je greškom uletila u pogrešan autobus. Prije nego što je shvatila šta je uradila, već je putovala u potpuno pogrešnom pravcu. Onda sam ja rekao njenoj prijateljici: “Čudno je to što govorite, zato što sam i ja bio u istom tom pogrešnom autobusu – autobusu koji me je dovezao pravo pred našu zgradu.” Naime, studentkinja koja je ušla u pogrešan autobus nije bila svjesna da je čitavog puta sjedela ispred mene. Mislim da sam rekao nešto u stilu: “Nema sumnje da ćemo kad se budemo vraćali oboje ući u pravi voz i završiti na pogrešnom mjestu.” Sljedeće nedelje je nisam poštedio zbog njenog ponašanja, tako da je dobila ono što joj sljeduje.

MISTERIOZNI ŠPRIC

Ričard Barton, predavač na Gradskom univerzitetu u Londonu, ponovo

Imao sam i jednog momka koji mi je ispričao da se probudio par sati pred početak predavanja nasred puta sa špricom pored sebe. Rekao mi je da ne zna čiji je ili kako je tamo dospio, ali da mora pod hitno da ode i testira se. Zaista nisam znao šta na to da kažem.

RED BUL VAŠEM SEMINARSKOM DAJE KRILA

Edmundo Bracho, predavač na Univerzitetu u Vestminsteru

Imao sam studenta koji je rekao da ne može da preda završni seminarski rad zato što se predozirao “red bulom” dok je za vikend radio na njemu. Pitao sam ga da li su ga odveli u bolnicu, a on je na to rekao: “Znate, osjećao sam se kao da sam doživio srčani udar, popio sam suviše ‘red bula’ i samo se srušio.” Tražio sam od njega da mi prikaže neki dokaz ili dovede svjedoke koji bi mogli da kažu da su ga vidjeli kako leži na podu u napadu panike ili čega god, ali on to nije mogao.

Tri dana kasnije, prolazio sam pored univerzitetske biblioteke i čuo neke njegove prijatelje kako pričaju o njegovoj reputaciji kao organizatora rejverskih žurki, tako da je očigledno bio u provodu. Na kraju je ipak morao da preda taj seminarski. Trudim se da pomognem studentima, čak i kad su otvoreno nepopravljivi lažovi. Taj seminarski imao je veliku težinu; mislim da je nosio 60 ili 70 odsto ukupnih bodova. Ako zakasnite sa predajom nečega, kažnjeni ste, tako da je na kraju mogao da dobije svega 40 odsto bodova. Da se stvarno predozirao “red bulom” i da su ga odveli u bolnicu ili da su neki ljudi morali da mu pomognu, a ti ljudi poslije mogli da posluže kao svjedoci i potvrde da se baš tako desilo, bila bi to potpuno druga priča, ali odmah sam vidio da laže; vidio sam mu u očima dok je razgovarao sa mnom da je još pod dejstvom onoga što je uzeo ili radio za vikend.

(15)