KOLEGA NASTRADALOG PILOTA OMERA MEHIĆA: „Ako je ministar odbrane, kao civilno lice, dao prijedlog, svi su trebali da kažu da je to neizvodljivo…“

Podizanje obilježja u bilo kom obliku pokazalo bi da država Srbija prvi put gaji iskreno poštovanje prema poginulima u humanitarnoj misiji, kaže Jovanović.

 

 

 

„Omer Mehić nije trebalo da bude pitan da li može da poleti, jer u takvoj situaciji svaki bi pilot rekao da može, a pravi patriotizam bio bi da su odgovorni za ovaj slučaj izašli u javnost i priznali da su krivi“, smatra Mehićev kolega, penzionisani vojni pilot Saša Jovanović.

 

 

 

Podizanje obilježja u bilo kom obliku pokazalo bi da država Srbija prvi put gaji iskreno poštovanje prema poginulima u humanitarnoj misiji, kaže Jovanović.

 

 

 

„Sve dok tog obeležja ne bude, ti piloti, medicinski radnici i nevina beba biće zaboravljeni za ovu državu, marginalizovani. Država će pokušati da ih stavi u sivu zonu, da ne postoje kao problem. Spomenik je sve i od njega se počinje“, rekao je Jovanović.

 

 

 

Kako dodaje, proteklih devet godina vlast nije pokazala volju da preispita ovaj slučaj, te se Jovanović nada da bi u slučaju promjene vlasti neki drugi imali „volje i hrabrosti da otvore postupak“.

 

 

 

„Neverovatno je da nema hrabrosti, jer stalno nam se servira da su na čelu države ti koji najbolje žele ovoj zemlji, najveće patriote, ali vidimo da nije baš tako kada krene situacija kao što je ova. U čitavoj priči samo su heroji ovih šest ljudi koji su pokušavali da spasu dete u nemogućim uslovima. Drugih heroja ne vidim“, rekao je on.

 

 

 

Patriotizam je riječ pogrešno potrošena u ovom slučaju, smatra Jovanović.

 

 

 

„Patriotizam bi bio da su tada izašli odgovorni ljudi koji su bili na čelnoj funkciji sistema odbrane i koji su inicirali tu spasilačku misiju. Kada se desila ova katastrofa, trebalo je da kao odgovorni ljudi, sinovi i očevi izađu i kažu – ‘ja sam pogrešio i donosim ostavku na funkciju, jer doneo sam pogrešne odluke’. Tako bi ostali bez funkcije, ali među nama bili upamćeni kao veliki ljudi. Sklanjajući se od svoje odgovorosti iza nekog drugog, uvodeći razne pretpostavke o alkoholu, priču ’svi su drugi krivi, samo ja nisam’, samo su doveli do toga da devet godina pričamo o njima i nećemo pristati dok se to ne reši“, navodi.

 

 

 

„Čuvari vatre“, tako se zove nekolicina kolega koji traže pravdu za srpske vojnike, navodi Jovanović.

 

 

 

„Pripadnicima sistema odbrane očigledno je zabranjeno da se pojavljuju na ovakvim skupovima. Zašto, meni je nejasno. Mi, koji smo vojni penzioneri imamo slobodu. Ne kritikujem svoje kolege, ti ljudi pokušavaju da ne zaborave svoje kolege, ali čitav sistem jeste zakazao. Trebalo je danas da na ovoj livadi bude delegacija ispred Ministarstva odbrane, delagacija ispred Komande ratnog vazduhoplovstva. Ja sam treća generacija vazduhoplovca, dao sam ovoj državi 30 godina svog života, moj otac je dao četrdeset. Sve ovo shvatam lično“, navodi on.

 

 

 

Upitan šta je pravda, on odgovara – prvo spomenik, pa moralna odgovornost.

 

 

 

„Izgleda da danas reč ’izvini’ ne postoji u rečniku ove države. Trebalo bi da je vrate. Neće im ništa biti ako priznaju da su pogrešili, jer su ljudi kao i mi“, objasnio je on.

 

 

 

Jedino su „Čuvari vatre“, kako su sebe nazvali, oni koji se sjećaju svojih kolega, kaže. Od kolega – jedni su preminuli, drugima je sugerisano da se ne pojavljuju, treći više ne vide svrhu, dodaje.

 

 

 

„Mi vojnici smo obučeni da uvek branimo ovaj narod od nekih neprijatelja. Ali mislim da je uloga vojnika i da branimo ovaj narod od nas samih. Mi smo tu da one koji vode ovu vojsku podsećaju da su pogrešili“, kaže Jovanović koji ističe da vazuhoplovstvo kao svoju porodicu.

 

 

 

Jovanović svih ovih godina ističe da Omer Mehić nije trebalo da bude doveden u situaciju da bude pitan može li da poleti.

 

 

 

„Svi pre njega u liniji komande je trebalo da kažu da ne može. Ako je ministar odbrane, kao civilno lice, dao predlog, svi školovani i obučeni trebalo je da kažu da je to neizvodljivo. A svaliti to na Omera Mehića, kao oficira, oca, sina – ne poznajem nijednog pilota koji bi to odbio, svi bi rekli ’idemo’. I čitava posada bi se saglasila sa tim. Mehić Omer samo nije trebalo da bude pitan. Sve posle toga je bio put koji se ovako završio“, zaključio je on.

 

 

 

Podsjetimo, pilot Omer Mehić je stradao nakon pada transportnog helikoptera Vojske Srbije Mi-17 iz sastava 890. mješovite helikopterske eskadrile. U stravičnom padu letjelice poginuli su, pored majora Omera Mehića, kapetan Milovan Đukarić, mehaničari zastavnici Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, ljekar novopazarske bolnice Dževad Ljajić i njegov kolega anestetičar Miroslav Veselinović, kao i petodnevna beba iz novopazarske porodice Ademović.

 

 

 

Zbog tragedije ni dan danas niko nije odgovarao.

 

(SB)

(90)

KOLEGA NASTRADALOG PILOTA OMERA MEHIĆA: „Ako je ministar odbrane, kao civilno lice, dao prijedlog, svi su trebali da kažu da je to neizvodljivo…“

About The Author
-