KARLEUŠA SE HVALI LUKSUZOM: A POGLEDAJTE GDE JE ODRASTAO DUŠKO TOŠIĆ I GDE ŽIVE NJEGOVI RODITELJI!

U januaru prošle godine, ekipa “Blic Pulsa” bila je u poseti svekrva i svekrve Jelene Karleuše, koji žive u jednom malom mestu nadomak Zrenjanina. Pa iako se Diva neretko hvali luksuzom i životom na visokoj nozi, Duška Tošića međutim život nije uvek mazio. Šta više, njegovi roditelji i dan danas žive u selu Orlovat idalje vrlo skromno, a čini se da snajku to i ne potresa previše.

Mala kuća u kojoj je rođen suprug pevačice i gde je proveo detinjstvo i dalje živi majka i otac, na čiju su nas porodičnu kuću tada uputile komšije. Ni uz sve njihove instrukcije, nije je bilo lako naći. Do Orlovata je put inače loše obeležen, pa tek posle nekoliko krivih tragova i jednočasovnog lutanja kroz Zrenjanin i okolinu, našli smo Tošićevo rodno mesto, a na kraju i roditelje.

– Oni vam žive u ovu kuću do moje. Fini ljudi. Idite do njih, volu oni da pričaju – posavetovao nas je prvi komšija Tošićevih i odveo nas pred visoku staru kapiju, objasnivši nam da ga sačekamo tu, a da će on pozvati “stara majku”.

Kuća pored pruge
Mala trošna kuća smeštena je na samom kraju ulice nadomak pruge, a iza nje nalazi se ograđeni deo dvorišta koji je u stvari kokošinjac. Naše razgledanje prekinuo je ljubazni komšija kad je povikao:
– Oooj komšije!!! Ojjj! – dozivao je Duškove roditelje, na šta se zatim nadovezao stariji ženski glas.
– Ojjj komšo, šta je!? – upitala je žena. Pa pošto joj je komša onda objasnio da je traže neki gosti, izašla je u dvorište i ljubazno nas pozdravila. Bila je to Tošićeva mama. Međutim, kada smo joj se predstavili, nije bila raspoložena za razgovor.
– Ma ne mogu ja ništa da pričam. Ne mogu stvarno, neću da se mešam – iako i dalje ljubazna, Duškova mama i svekrva Jelene Karleuše odbijala je da bilo šta kaže. Objasnili smo joj zbog čega smo u Orlovatu, ali i do kakve smo informacije došli.

– Jeste. Sagradio je kuću pre godinu dana – kratko je odgovorila. Na pitanje da li joj snajka i Duško dolaze i viđa li često unučiće, kaže:
– Pa dolazu! Kad su tu, oni dolazu. I, eto, ne mogu više ništa da kažem – rekla je Duškova mama, koja ni na pitanja o snajki nije htela da odgovara.
– Ma neću ništa, posle bude ja nešto pričala… – odmahnula je rukom, podigla kofu sa kukuruzom i otišla u pravcu kokošinjca. Nismo uspeli da saznamo ni gde je Tošićev otac, s obzirom na to da tog dana nije bio kod kuće, ali su zato komšije bile nešto više raspoložene za razgovor. Jedan nam je pokazao i gde se kuća koju je Duško Tošić u međuvremenu podigao nalazi. Ona je odmah preko puta kuće njegovih roditelja, tik uz prugu, a ako zanemarimo blatnjav put kojim se do nje dolazi, ona izgleda baš lepo.

Kad se ima para…
– Pa lepa, lepa… Kad se ima para, onda može da bude i lepa. Pare sve mogu da kupe i da reše. Ni oni nekad nisu imali, ali onda je Duško krenuo u sport i sada može kako hoće – objašnjava komšija, ali otkriva da njegovi roditelji ipak ne odlaze u novu kuću kad u njoj nikog nema.
– Ma šta će im to. Oni imaju

svoje. Mi smo vam svi ljudi koji smo odavde takvi. Volimo ono što već imamo. A ta je kuća za Jelenu i njega i za njihovu decu. Duško je sad u Turskoj, ali kad je tu, dolaze često. On je to i podigao da imaju gde da budu kad su ovde, jer tamo u staroj kući nema baš mesta – priča komšija.