Od Trumpa se čuju protivrječne stvari o ratu u Ukrajini.

 

 

 

Donald Trump je dobio predizbore u utrci Republikanaca i u državi New Hampshire. Time raste vjerovatnoća da će upravo on u novembru biti suparnik predsjedniku Joe Bidenu, baš kao i prije četiri godine.

 

 

 

Ne samo da ankete daju realnu šansu da se Trump vrati u Bijelu kuću, „Newyork times“ piše da je u Davosu, među političarima i šefovima firmi, vladao utisak da se svjetske elite već pripremaju na povratak Trumpa.

 

 

 

Za mnoge u Evropi to je horor-scenario.

 

 

Christine Lagarde, predsjednica Evropske centralne banke, ocijenila je da je eventualni Trumpov povratak „jasna prijetnja” za Evropu.

 

 

 

Belgijski premijer Alexander De Croo smatra da bi u tom slučaju „Evropa više nego ikad mogla da se osloni samo na sebe“.

 

 

 

Bivši švedski premijer Carl Bildt računa da bi sa Trumpom Sjedinjene Države odustale od klimatske politike, da bi se NATO srozao, da bi se Trump sastajao s „ortacima“, Putinom i Orbanom, i da bi se zaoštrili trgovinski ratovi.

 

 

 

„Evropa mora da jača vojno“

 

 

Kako se pripremiti za eventualni drugi Trampov mandat? Sudha David-Wilp, direktorica berlinske kancelarije američkog Njemačkog Maršalovog fonda, kaže da Evropa najprije mora da se pozabavi svojim vojnim kapacitetima.

 

 

 

„Evropa mora da postane snažan igrač, vojno, u konvencionalnom smislu. Da bude u stanju da se stara o bezbjednosnim pitanjima u svom neposrednom susjedstvu“, kaže ona za DW.

 

 

 

Dodaje da Evropa mora da jača i privredno, kako bi istrpila eventualni Trumpov protekcionizam.

 

 

 

Njemački poslanik Jürgen Hart, spoljnopolitički portparol poslaničke grupe konzervativnih opozicionih Demohrišćana, misli da Njemačka nije spremna za povratak Trumpa.

 

 

 

„Premalo smo uradili u posljednje tri godine da pomognemo Bidenu da dokaže da je njegov stil saradnje prema Evropi uspješniji od Trumpovog stila sukobljavanja. Niti smo probali da razvijemo zajedničku strategiju prema Kini, niti smo se držali dogovora, kad su u pitanju naši izdaci za odbranu. To se samo donekle promijenilo pod pritiskom rata u Ukrajini“, kaže Hart za DW.

 

 

 

Hoće li Trump napustiti Ukrajinu?

 

 

Od Trumpa se čuju protivrječne stvari o ratu u Ukrajini. Čas obećava da će kao predsjednik za dan da okonča taj rat, čas prijeti da će prekinuti svaku pomoć Kijevu, a čas da će poslati više nego što je Biden ikad slao.

 

 

 

David-Wilp na to gleda trezveno. Kaže, u obje američke partije postoji načelna podrška za Ukrajinu, iako se ona među republikanskim kongresmenima smanjuje.

 

 

 

„Bez obzira ko bude pobijedio u novembru, mislim da većina Amerikanaca smatra da Evropa treba da snosi veći dio tereta kad se radi o vojnoj pomoći i obnovi Ukrajine. Jer, Ukrajina je na evropskom kontinentu“, kaže ona.

 

 

 

U evropskim prijestonicama pribojavaju se i Trumpovog odnosa prema NATO. Evropski komesar za zajedničko tržište Thierry Breton nedavno je pred Evropskim parlamentom ispričao jedan događaj, čime je dodatno produbio nesigurnost.

 

 

 

Navodno je Trump kao predsjednik SAD u jednom razgovoru rekao šefici Evropske komisije Ursuli von der Leyen da, „ako Evropa bude napadnuta, nikad nećemo doći da vam pomognemo“.

 

 

 

Trump već godinama izbjegava da se precizno izjasni o tome, da li bi vojno priskočio u pomoć partnerima u NATO, ako bi neki od njih bio napadnut.

 

 

 

„Zavisi od toga da li nas tretiraju primjereno”, rekao je Trump o tome sredinom januara. „Vidite ovako: NATO je iskoristio našu zemlju, a evropske zemlje su od toga imale koristi.“

 

 

 

Šta je s atomskim štitom?

 

 

Za Josefa Bramla to se uklapa u širu sliku. Taj njemački politikolog i stručnjak za SAD kaže da Trump posmatra Evropu kao neprijatelja. „U novom svjetskom poretku postoji samo jedna šansa: Evropa mora da nastupa jedinstveno“, kaže on.

 

 

 

Braml vjeruje da do takvog jedinstva u evropskom raštimovanom horu može doći samo preko para. „Sad treba vući velike poteze – Evropa treba zajednički da se zaduži, da finansijski podrži pojedine članice, a zauzvrat da postavlja uslove.“

 

 

 

„Parama iz zajedničkog zaduživanja mogli bismo da priuštimo sopstvenu odbranu. Trenutno plaćamo danak Amerikancima. Recimo, u SAD kupujemo borbene avione F35 da bismo i dalje imali zaštitu nuklearnog štita. Ali, šta to vrijedi ako se Trump vrati u Bijelu kuću? Trebalo bi da se pripremimo i da sa Francuskom i Poljskom dogovorimo sveobuhvatnu vojnu i ekonomsku saradnju, koja će privući i druge evropske zemlje“, dodaje njemački stručnjak.

 

 

 

Političar Demohrišćana Hart misli da nije realno da Trump otkaže Evropi nuklearni štit. Jer, kako kaže, nikome ne ide u prilog da se opet raspali trka u atomskom naoružavanju. Dodaje i da sadašnji nuklearni kapaciteti Francuske ili Velike Britanije nisu ni blizu američkim.

 

 

Hart zaključuje da će se „na kraju sve svesti na to da mi moramo da uplatimo veći finansijski doprinos za tu zajedničku taktiku odvraćanja“.

 

 

 

Jedno je sigurno: novi izbor Trumpa u Bijelu kuću bio bi težak test, ne samo za evropsko-atlantske odnose, već i za jedinstvo Evrope.

 

(DW)

(70)

ANALIZA DEUTSCHE WELLE-a: Da li su Njemačka i EU spremne za povratak Donalda Trumpa?