Srbijom”!

 

 

Da li su u Sarajevu ikada vraćali film unazad i razmislili – šta bi dobili da su Izetbegović i Milošević ispunili dogovoreno, da je BiH ostala u sastavu SRJ!? Imali bi, izvjesno je u svakoj varijanti, ili predsjednika ili premijera te veće države, plus federalnu jedinicu bez entiteta, unutar koje bi se najviše pitali, piše beogradski tabliod Informer, blizak Aleksandru Vučiću.

 

 

Informer citira riječi Bakira Izetbegovića da bi radije umro nego dopustio da genocidaši zavladaju dijelom Bosne i Hercegovine te navodi da razlog za Izetbegovićevo reagiranje i ovako oštre riječi nisu „genocidaši” nego famozni „non-paper” o podjeli BiH koji se pripisuje premijeru Slovenije Janezu Janši.

 

 

Informer piše da suštinski, Janšin “non-paper” ne odgovara Srbiji, kojoj se nudi sojevrsna trampa – Kosovo i Metohija za Republiku Srpsku.

 

 

Istovremeno, pak, pojavljuju se dvije države, ili dva naroda, koji sve dobijaju, a ništa ne gube! Albanija se širi sve do Bujanovca i Preševa, uz dodatak blizu četrdeset posto Sjeverne Makedonije postaje respektabilan regionalni igrač sa nezanemarljivim potencijalima, dok Hrvati uzimaju ono što nisu mogli u Dejtonu.

 

 

Ipak, zarad ulaska u bošnjačko-hrvatsku matricu i odustajanje od Herceg-Bosne Tuđman je izdejstvovao saglasnost za sprovođenje „Bljeska” i „Oluje”, što je uključivalo ne samo poraz Republike Srpske Krajine, već i etničko čišćenje srpskog stanovništva. „Dobitke za Hrvatsku” treba sagledavati i iz tog ugla, piše Informer.

 

 

Dakle, u geopolitičkom kontekstu, ovakva trampa ima i minuse, nije baš u interesu Srbije. Što se Vučića tiče, njemu je ovo i svojevrsno upozorenje u šta se sve može pretvoriti „koncept razgraničenja”.

 

 

Dobiće u komšiluku Veliku Albaniju i Veliku Hrvatsku!

 

 

Informer piše da se Bosna i Hervegovina i Sjeverna Makedonija tretiraju kao čisti geopolitički objekti, teritorije sa kojima međunarodna zajednica može raditi šta želi, dijeliti ih i poklanjati, čak se i ne obazirući na mišljenje konstitutivnih naroda sa relativnom ili apsolutnom većinom.

 

 

Informer piše da Izetbegović, “insistiirajući na staroj i dobro ukorjenjenoj mantri o genocidašima,zanemaruje da je ovaj prijedlog došao sa druge strane i da ima drugačiju svrhu.

 

 

Njegovo mišljenje, saopšteno onomad na kongresu SDA, kako „Srbi i Hrvati treba da postanu više Bosanci” izgleda da ne interesuje ni one koje u Sarajevu smatraju najbližim saveznicima. Janšu, recimo! I one za koje je Janša odrađivao posao!

 

 

Dobrim Bošnjanima ostavili bi na upravu oko trećine Bosne, ali sa izlaskom na more! Taj izlazak na more, taj koridor, e to će ih spasiti!

 

 

Ne treba za Izetbegovića biti problem samo u tome što se BIH dijeli, već još i više cjelokupni kontekst ponuđene priče, svrstavanje muslimanskog korpusa u treću kategoriju, smeštanje dobrih Bošnjana, koji će nastaviti da čuvaju Bosnu, među nebitne.

 

 

Uprkos tapšanju po ramenu, podrške da se održi narativ o genocidu, neprestanih obećanja o dedejtonizaciji, na kraju krajeva, realnost nam ipak pokazuje da, kao što se mir devedesetih mogao sačuvati dogovorom muslimana i Srba, što je i pokušano sporazumom Alije Izetbegovića sa Slobodanom Miloševićem, tako je i mir danas moguće sačuvati unapređenjem odnosa između ove dve strane.

 

 

Dijalog sa Srbima nema alternativu

 

 

To se ne postiže pričom o „genocidašima”, niti zamenama teza koje imaju za cilj homogenizaciju sopstvenog biračkog tela, već strpljivim radom na postizanju kompleksnih dogovora kojima bi se osigurala budućnost.

 

 

Valjda je lakše sa Srbima otvoriti iskren i sadržajan dijalog o ratnim dešavanjima i, između ostalog i pitanju da li je srebrenički zločin bio genocid, po cenu da oko toga bude i nekih ustupaka, nego i dalje tvrdoglavo opstajati na poziciji koja same Bošnjake ostavlja u poziciji čistih geopolitičkih objekata.

 

 

Da li su u Sarajevu ikada vraćali film unazad i razmislili – šta bi dobili da su Alija i Milošević ispunili dogovoreno, da je BiH ostala u sastavu SRJ!? Imali bi, izvesno je u svakoj varijanti, ili predsednika ili premijera te veće države, plus federalnu jedinicu bez entiteta, unutar koje bi se najviše pitali.

 

 

Imali bi, kada se crta podvuče, više nego što imaju danas, u jednoj multietničkoj državi (istina, sa srpskom većinom, ali i sa osiguranim institucionalnim garancijama), na čelu federalne jedinice kojom bi suvereno upravljali (bez ikakvih dilema, Milošević bi žrtvovao autonomiju prekodrinskih Srba zbog savezništva sa Bošnjacima).

 

 

Danas imaju trećinu vlasti, u takođe multietničkoj državi, koja je više međunarodni protektorat nego samostalna.

 

 

Bošnjaci su mnogo izgubili u proteklom ratu i tragajući za razlozima takvog raspleta, pomalo sami, a pomalo i ciljano usmjeravani kroz projekte vazda raspoloženih zapadnih fondacija – došli su do odgovora kako su za te njihove gubitke najveći krivci Srbi! U redu, ima i u tome dela istine, ali opet – samo dela.

 

 

Svako je branio svoje ili ono što je doživljavao kao svoje, kako ostali, tako i Srbi.

 

 

Isto tako, dijelove istine treba potražiti i na drugim stranama. Istorija nije crno-bijela slika. Za gubitke su odgovorni i političari koje su Bošnjaci birali, njihove loše procjene, oni koji su sa njima trgovali, kao i tapšači po ramenu, pojedinci iz međunarodne zajednice koji su im svašta obećavali i kojima su bespogovorno vjerovali.

 

 

Nije moralo biti tako, najverovatnije, istorijski procesi mogli su krenuti i drugim tokom. Sada, kada se već ne može mijenjati ono što je bilo, može se uticati na ono što će biti.

 

 

Ostajanje na tom kursu „Srbi su krivi za sve” zapravo je najopasnije za samo Sarajevo, smatra Informer.

 

 

-Daljom radikalizacijom odnosa i novim krizama dobiće još manje nego što imaju danas. I to što će „genocidaši” odgovoriti na ovakvu retoriku nije jedini i najveći problem ni Izetbegovića, ni Bošnjaka. Najveći problem je što se i u razmišljanju autora ovog „non-papera” pokazuje da u tim kriznim situacijama nije oportuno stajati na stranu dobrih Bošnjana, upozorava Informer i tvrdi da će dobri Bošnjani biti samo sredstvo za izazivanje kriza.

 

 

Janša i drugari dobre Bošnjane uopšte ne shvataju ozbiljno. I ako žele da ih neko shvati ozbiljno, u Sarajevu bi morali najprije razmišljati o dogovoru sa „genocidašima”. U suprotnom, sadržaj „non-papera” lako može postati realnost za BiH, čak i ako njegovi drugi dijelovi ne budu sprovođeni u praksi.

 

 

Jer, bez obzira ko iza ovoga stoji i kakvi su ciljevi svega, bez obzira na neostvarljivost i neprihvatljivost non-papera, još nešto treba imati u vidu: ovakvim pristupom legitimizuje se ideja promjene granica i prekompozicije (post)jugoslovenskog prostora, zaključuje beogradski tabloid.

 

(Informer)

(6)

VUČIĆEV INFORMER LAMENTIRA: “Da su Bošnjaci bili pametni, da su ostali u Jugoslaviji, mogli su vladati cijelom Bosnom a dijelom i…