ZLOČIN KOJI JE ŠOKIRAO JUGOSLAVIJU: Šefkija osuđena na smrtnu kaznu, a onda pod lažnim imenom živjela u Srbiji

Šefka Hodžić počinila je zločin do tada nezapamćen na ovim prostorima, a sve iz želje da bude majka. Bila je natprosečno inteligentna, na današnji dan 1970. godine osuđena na kaznu streljanjem, potom pomilovana, posle čega je promenila ime i živela u Srbiji.

Nedaleko od Zvornika, u selu Jusići, 7. oktobra 1969. otkriven je leš trudnice Alije Hasanović (26). Istraga je utvrdila da je ubijena sa tri hica iz pištolja, a da je dete izvađeno iz utrobe i odneto.

Neverovatna životna priča

Šefka je, prema sudskim spisima, rođena 1943. godine. Pre hapšenja završila je samo kurs za opismenjavanje. Odrasla je u relativno bogatoj porodici Hasanovića. Bila je seoska lepotica.

U 16. godini ostala je bez oca, koji je ubijen na njivi pred njenim očima, a godinu kasnije udala se za Hodžića, čoveka sklonog alkoholu, koji joj je stalno prigovarao zbog njene neplodnosti. Psihijatrijskim pregledima ustanovljeno je da je kao devojčica patila od epilepsije i da je natprosečno inteligentna.

Lekarski nalaz

Istraga je tapkala u mestu sve dok sedam dana kasnije patolog dr Milan Vušić na osnovu rasekotina na stomaku nije izneo hipotezu da je dete oteto. Sugerisao je policiji: “Dete je iz majčine utrobe mogao da otme samo neko ko ga je premnogo želeo, a nije mogao da ga ima. Treba tražiti ženu koja ima dete, a nije ga rodila”.

Ispitujući sve žene koje su se porodile u noći između 6. i 7. oktobra, policija je došla do Šefke Hodžić, vršnjakinje i školske drugarice ubijene Alije. Šefka, udata za građevinskog radnika, u mesnoj kancelariji prijavila je rođenje, ali i smrt ćerkice Fatime. Lekarski pregled pokazao je da Šefka nikad nije rađala. Ubrzo je priznala da je sedam meseci nosila krpe ispod haljine i dimija kako bi selu pokazala da je nakon devet godina braka ipak zatrudnela, ali nikako nije htela da prizna ubistvo. Negirala je da je počinila zločin čak i kad su u njenoj kući nađeni dukati i prstenje s pokojnice, beli konac s bebinog pupka i krvavi nož.

Tokom istrage i na sudu iznela je čak sedam verzija događaja: od potpunog negiranja veze sa slučajem, preko tvrdnje da joj je „dete doneo neki čovek“, pa da joj je dete dao Ramo Hasanović, sused i bivši osuđenik koji joj je jednom to i obećao, jer je znao da je nerotkinja i da je zbog toga nesrećna. Zatim je „priznala“ da je s Ramom bila na mestu događaja, da mu je pomagala u ubistvu i da joj je on zapretio da će i nju ubiti ako progovori…

Zatim je odustala od Rama i svu krivicu svalila na devera Sinana i jetrvu Fatimu. Na suočenju s Fatimom, gledajući je u oči, viknula je: „Govori istinu ili ću te sad ovde istući!“

Promena presude

Pred Okružni sud u Tuzli izvedeni su Šefka Hodžić i njen zet Avdija Hodžić, kome je dala pištolj da ga sakrije u đubre. Osuđeni su 25. maja 1970. godine: ona na smrt streljanjem, a on na pet godina robije.

Čuveni advokat Filota Fila, koristeći mnoge propuste u istrazi i na suđenju, uspeo je da preko Vrhovnog suda Jugoslavije izdejstvuje ponovno suđenje. Ovog puta, Šefka je iznela osmu verziju – tvrdila je da je ubica Avdija Hodžić. Sud ovo nije usvojio, ali je prihvatio tezu odbrane da nije bilo reči o podmuklom zločinu, nego o ubistvu na mah, pa je nova kazna za Šefku Hodžić bila 20 godina zatvora.

Pomilovana

Šefka Hodžić osuđena je prvo na smrt streljanjem, pa na 20 godina robije. Pomilovana je posle odležanih 13 godina, za Dan republike 1982. Udala se, dobila dete i promenila ime. Do pre desetak godina živela je u Vojvodini.

(104)