SAD JE SVE JASNO: “Plan slovenačkog ultradesničarskog i proruskog premijera je važan korak u provociranju novih sukoba na…

Balkanu…

 

 

Ovih se dana ponovo aktueliziraju pitanja u vezi s raspadom Jugoslavije.

 

Potvrđeno je da je predsjednik Slovenije Borut Pahor pitao članove Predsjedništva Bosne i Hercegovine da li je moguće mirno razdvajanje Bosne i Hercegovine, a prema nekim informacijama, i unutar Evropske unije počinju cirkulirati ideje da bi tek prekrajanjem granica Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a vjerovatno i Kosova, taj proces bio doveden do kraja.

 

Srbijanski historičar Milivoj Bešlin na pitanje da li je raspad Jugoslavije završen i da li bi eventualno novo prekrajanje granica moglo regiju odvesti u nove sukobe, kaže:

 

– Takozvani Janšin papir, odnosno plan slovenačkog ultradesničarskog i proruskog premijera je važan korak u provociranju novih sukoba na Balkanu.

 

Podsećam da je i prema suštinskim odredbama jugoslovenskog federalizma, ali i prema odlukama Badinterove komisije iz 1991. i 1992. godine, Jugoslavija mogla da se razdruži ne dovodeći u pitanje granice republika, odnosno, federalnih država – članica. Izuzetak je napravljen kada je međunarodna zajednica intervenisala 1999. kako bi sprečila teška kršenja međunarodnog prava na Kosovu, u cilju sprečavanja bosanskog scenarija, što je kasnije i legitimisano rezolucijom SB UN. Time je proces disolucije jugoslovenske države okončan.

 

Ako bi neko danas doveo u pitanje pravo na postojanje većine država Zapadnog Balkana, on bi to mogao da uradi samo sa stanovišta novog rata na Balkanu. Države nastaju i nestaju u ratovima, posebno kada ne postoje ustavni i zakonski mehanizmi i unutrašnja saglasnost za tim.

 

Podsećam da su i Bosna i Hercegovina i Crna Gora istorijske države i kategorije međunarodnog prava i pre stvaranja Jugoslavije i da nisu nastale tokom trajanja ove države. Ako bi neko pomislio da ima pravo da u ime bilo kojih ciljeva raskomada neku od postjugoslovenskih država, postavljam pitanje: zbog čega bismo se u realizaciji toga principa zadržali na Uni i Kupi?!

 

Zbog čega se sličan princip ne bi primenio i prema Hrvatskoj i Sloveniji? U ime kojih to garancija političke elite ovih dveju postjugoslovenskih država misle da su njihove granice nedodirljive, posebno imajući u vidu da Slovenija, za razliku od Crne Gore i Bosne i Hercegovine, u predjugoslovenskom periodu nije bila subjekt međunarodnog prava. Što se tiče Hrvatske, čini se da iz slučaja Karađorđevo 1991. politička elita ove države nije puno naučila.

 

Svaki pokušaj hrvatskog nacionalizma da u dogovoru sa srpskim, raskomada susednu BiH, zakonomerno se završi dovođenjem u pitanje i hrvatskih granica. Naivno je misliti da bi se velikosrpski nacionalizam u svome pohodu mogao i da se u prošlosti zaustavljao na granicama Bosne i Hercegovine.

 

Ukratko, Evropska unija je u ozbiljnoj krizi i teškoj vrednosnoj konfuziji. Korona-kriza, kao i sve ranije krize (finansijska, migrantska), pokazuju da EU nema sposobnost kriznog menadžmenta i da njene elite nisu u stanju da upravljaju krizama.

 

Zbog toga je još čudnije da se na lakomislen način igraju potpirivanja novih vatri u vlastitom okruženju. Svaki pokušaj kreiranja velikosrpske, velikohrvatske ili velikoalbanske tvorevine nužno vodi u tragične i dugotrajne sukobe s nesagledivim posledicama.

 

Veliko je pitanje i u čije ime slovenački premijer i predsednik nastupaju, čiji su glasnogovornici. Sumnjam da bi se malena Slovenija, čija se politička elita, makar u Jugoslaviji, ponašala krajnje racionalno, danas samo iz svoje glave ovako opasno igrala mirom na evropskom kontinentu. Ima indicija da se iza ovoga krije intencija Putinovog režima, nagriženog najozbiljnijom krizom legitimiteta od 2000. godine i strahom od nove američke administracije, da uđe u novu prekompoziju i Evrope i postsovjetskog regiona.

 

Kao regionalna sila, Rusija bi takav scenario mogla samo da priželjkuje da nema destruktivnih i korumpiranih desnih populista u samoj EU koji su spremni da za nju igraju ulogu “trojanskih konja”. Najzad, još je veća opasnost ako bi se po sistemu “biznis na prvom mestu” i nemačka politička (i ekonomska) elita okrenula udovoljavanju ruskim interesima u Evropi – kaže Bešlin za portal Historiografija.ba, te nastavlja:

 

– Za sada znamo pouzdano da je “probni balon” veoma uspešno lansiran. On će dati nova krila režimu Aleksandra Vučića da nastavi politiku regionalne destabilizacije i pritiske na susedne države, pre svega Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu u cilju stvaranja tzv. srpskog sveta, o čemu njegovi najbliži saradnici otvoreno i nekažnjeno govore u javnosti.

 

Naposletku, iskustvo 20. veka, koje se više nego očigledno prenosi i u 21. vek: nema mirne, stabilne i demokratske Evrope bez konsolidovanog admiralskog broda zapadnog sveta – Sjedinjenih Američkih Država. U pobedničkoj predizbornoj kampanji Joe Biden je rekao da će svoje političke ciljeve usmeriti na borbu protiv tri savremene pošasti: nacionalizma, populizma i autoritarizma.

 

Bez obračuna s ovim pojavama u samoj Evropi, nema mirne i demokratske Evropske unije, a neće je biti ako sama bude ovako uporno radila na devastaciji vlastitih principa i temelja.

SAD JE SVE JASNO: “Plan slovenačkog ultradesničarskog i proruskog premijera je važan korak u provociranju novih sukoba na…

| Skandal, Slider, Vijesti |
About The Author
-